 Сремски Карловци, једини историјски град у Србији заштићен посебним законом, представљамо кључним речима: вишевековни центар српске културе и духовности, седиште митрополије (1713), потом и Патријаршије Српске православне цркве, место првог европског дипломатског "округлог стола" (1699) – Капела мира, прве основне школе код Срба (1726); прва српска позоришна представа (1736), прва сликарска школа (1743), први бал по европским узорима (1745), прва клерикална школа – Карловачка богословија (1749), прва српска штампарија и бакрорезачка радионица (1758), православна саборна црква (1762), прва српска, Карловачка гимназија (1792), прва јавна библиотека (1794), прва апотека (1807); проглашење Српске војводине – Мајска скупштина (1848), "Напредак" – прве новине са Вуковим правописом (1848), Царски манифест о статусу града са утврђеним магистратом (1881), пренос посмртних остатака песника српског романтизма Бранка Радичевића из Беча на Стражилово (1883)...
Причу о Сремским Карловцима, по много чему изузетном месту, српском Потсдаму на обронцима Фрушке горе, почећемо помало необично, подсећањем на "Титаник".
"Титаник", можда најславнији брод прошлог века, путовао је само четири дана: испловио је из Саутемптона по изузетно лепом пролећном времену у подне 10. априла 1912. године, а потонуо у ноћи између 14. и 15. априла, сударивши се с леденом сантом. Легенде о овом броду, и његове тајне, путују, безмало, читав један век. Једна од њих доводи нас право у Сремске Карловце, смештене између широких дунавских обала и благо заталасаног Фрушкогорја, једине планине у Панонији.
 На винској карти "Титаника", заправо, уз многа друга пића и вина из најпознатијих француских и италијанских подрума, налазио се и "ауспрух", или самоток, посебна врста која се традиционално, нешто више од једног и по века, правила у Сремским Карловцима. Врхунског квалитета, у подруму старе карловачке породице Живановић.
Али, о чувеним карловачким винима, омиљеним и на двору Марије Терезије, као и на столу славне британске краљице Викторије, нешто касније.
Трагом винске карте са "Титаника" стижемо у Сремске Карловце, удаљене тек десетак минута вожње од Новог Сада и мало мање од сат путовања од Београда. Данас позната туристичка дестинација географски припада Срему. Смештена је на природној саобраћајници – реци Дунав, која је и у наше време главни европски пут.
Управо је Дунав одредио и судбину Сремских Карловаца: на овом простору је од најстаријих етапа преисторије долазило до контаката са културама Средње Европе, Балканског полуострва и југоистока. Долазак Римљана оставио је неизбрисиве трагове.
Карловци, који се званично, као каштел или град "Каром" помињу 1308. године, били су у време Римског царства на линији Утврђене границе (Лимес).
Иако у самим Сремским Карловцима нема античких налаза и натписа који би говорили о постојању знатнијег римског насеља, један римски император оставио је овде траг који живи и у двадесет првом веку. Император Проб – заправо Маркус Аурелијус Пробус (232–282. године н. е.) – укида уредбу цара Доменцијана из 92. године наше ере којом је било забрањено садити винограде у тзв. провинцијским деловима Римског царства. Он на Фрушку гору доноси винову лозу и чак лично надгледа сађење винограда. У једној побуни својих војника због напорних радова и сам Проб трагично страда... Проб је нестао са историјске сцене, баш као и Римско царство, али је винова лоза на Фрушкој гори и у Сремским Карловцима остала да живи. Већ много деценија Сремски Карловци и Фрушка гора представљају једно од најзначајнијих винских подручја и Србије и овог дела Европе.
У време Сеобе народа, овуда пролазе многа варварска племена, Готи, Хуни, Гепиди и Авари, а до краја 7. века насељавају се Јужни Словени. Они прихватају прво власт Византије, а потом Угарске и много касније Аустроугарске.
Многи догађаји, историјски важни за српски народ, догодили су се управо у Сремским Карловцима. За туристе и путнике- намернике о славној историји, култури и духовности места данас сведочанства леже у Ризници Патријаршијског двора, Библиотеци Карловачке гимназије, Горњој и Доњој цркви, Саборној цркви, Католичкој цркви и у још пет капела од којих је најпознатија Капела мира, у овдашњем Архиву Српске академије наука и уметности, згради и библиотеци Богословије, на Стражилову, у Дворској башти... Али, у Сремским Карловцима готово свака кућа и сваки део градића обележен је знацима историје, хроникама грађанских и некада славних породица и многих познатих личности српске културе и духовности.
За карловачке цркве и тргове сликали су и вајали најпознатији српски уметници протеклих векова: од бакрописца Захарија Орфелина до познатих сликара 18. века Димитрија Бачевића, Георгија Бакаловића, Теодора Крачуна и Јакова Орфелина и, касније, Паје Јовановића, Уроша Предића, вајара Ђорђа Јовановића... Многа уметничка дела, вредни црквени мобилијар и реликвије, хиљаде књига из карловачких библиотека, страдали су у ратним похарама и паљевинама од стране усташке НДХ у време Другог светског рата, али је и остало архитектонских и уметничких остварења да посведоче о славној прошлости.
И, најзад, о карловачким винима!
У данашњих шездесетак винских подрума, од некадашње две стотине колико их је било између два светска рата, производе се квалитетна и многа врхунска вина од старих и нових сорти грожђа, као и сасвим ретка десертна вина. Најпознатија су карловачки бермет и ауспрух. Бермет, црни и бели, производи се у посебно припремљеном бурету у које се кроз вратанца прво слаже 27 врста зачина и зачинског биља, а потом налива вино. Ауспрух је десертно вино, прављено од грожђа чије свако зрно мора бити проверено и беспрекорно. Уз примену старе рецептуре добија се неодољиви укус којим је био очаран и бечки двор.
– Када су карловачки Срби у она времена хтели да издејствују посебне повластице од бечког двора и Марије Терезије, они су на поклоњење и разговор обавезно носили – ауспрух. То се звало "дишкреција". Нимало случајно... – каже Жарко, данашња глава винског подрума Живановића, иначе и један од најпознатијих сремских медара и предавач пчеларства у Карловачкој богословији. Води и сопствени, мали приватни Музеј пчеларства који је смештен у истом дворишту са старим лагумом, винским подрумом укопаним у брдо, где се точи и "Живановићево бело", затим ризлинг, каберне, гаме, црни "пробус"...
У аудијенцију је, заправо, увек прво кретао ауспрух, а тек потом српска делегација. И врата бечког двора су се, кажу, тада сама отварала...!
Овде се, од готово свих врста воћа, праве и врхунске ракије, од шљиве, јабуке, грожђа, брескве, дуње... Сва пића су потпуно природна, без икаквих додатака, јер се производе од врхунског воћа и грожђа, пажљиво одабраних и однегованих сорти, слатких зрна у која се овде слива и сунце и фрушкогорски ветрић стражиловац и дунавски одблесци.
Управо у том, планетарном тројству које значи живот – сунца, ваздуха и воде, Сремски Карловци живе вековима и сваки пут поново очаравају сваког свог посетиоца.
| Повељом цара Леополда Другог од 1791. године одобрено је оснивање Карловачке гимназије. Познати ученици Карловачке гимназије били су и Сима Милутиновић Сарајлија, Димитрије Давидовић, Стефан Шупљикац, Јован Суботић, Бранко Радичевић, Ђорђе Натошевић, Јован Стерија Поповић, Васа Стајић, Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз, Вида Огњеновић... | |
