|
Био је то до сада највећи успех српског алпинизма, а остаће забележено да је била најбројнија национална експедиција која је освојила највиши светски врх. Експедиција коју је предводио Драган Јаћимовић, први човек из Србије који је освојио овај врх, пре седам година, имала је девет чланова којима се прикључио и десети, др Глигор Делев, из Канаде, који је био у групи која се попела на кров света. Нажалост, због здравствених разлога у последњој су етапи морала да одустану два члана српске експедиције. У екипи је била и једна жена – Драгана Рајбловић, која је још прошле године освојила један од врхова Хималаја и тако постала прва жена са Балкана која је досегла висину од 8.200 метара.
|
Монт Еверест у Непалу зову Сагармата – чело неба, а на тибетанском језику Чомолунгма – Божанска мајка света. Врх је добио име по британском пуковнику сер Џорџу Евересту коме је 1852. године поверен задатак да направи топографску карту Индије.
Кров света први су освојили 29. маја 1953. године Новозеланђанин Едмунд Хилари и непалски Шерпас Тенсингноргај. Најстарија особа која се попела на Монт Еверест је 70-годишњи Јуичиро Миура из Јапана, а најмлађа 15-годишња Мингикипа, девојчица из етничке групе Шерпаса. |
|
Срби су у овом веку два пута били на Монт Евересту, али као део међународних експедиција. Ове године кренули су сами. Припреме су трајале четири године, после пет експедиција и исто толико успона на врхове Хималаја, Анда и Алпа. Подухват је изведен у предмонсунској сезони, током априла и маја, са северне, тибетанске стране.
Драган Јаћимовић, вође експедиције, који је српске планинаре довео до самог подножја највишег врха на свету, свакодневно је водио дневник, чије фрагменте преносимо заједно с фотографијама Петра Пећанца. |
 |
17. мај – У 14.00 по локалном времену тим је напустио A-B-C (6400 м) и кренуо према C-1 (7150 м). Кренули смо ка врху! После педесет дана проведених у подножју највише планине света, дошао је и тај дан.
Кад сам их данас испраћао и док сам бацао пиринач на "Пуђи" за њима, имао сам осећај да су сви једва чекали овај дан. Милош ће бити вођа успона и моје очи и уши наредних дана. Остали су подељени у тимове по личном избору: Илија и Петар, Баско и Драган, Марко и Гага и др Глигор и Симо. У C-3 (8300 м) придружиће им се Шерпаси.
18. мај (11.30 по локалном времену) – На северном седлу је ведро и сунчано, али је изнад 7500 м потпуна облачност без падавина. Временске прилике су повољне за пењање. Ка C-2 пење се пет чланова руске експедиције. Нема гужве као што је била 15-16. маја.
 |
19. мај (15.15) – Управо су се радио-везом јавили Петар и Милош. Достигли су 8200 м. Нисам очекивао да ће тако брзо доћи на ову висину. У групи су заједно Петар, Гага, Милош, Баско, Илија и Драган. Испод њих се на око пола сата закашњења пењу Симо и др Глигор. Ако наставе овим темпом њих двојица стижу на време у C-3 на 8300 м и ноћас иду са осталима на успон. Време је одлично.
Жао ми је због Марка. Он је од C-2 до C-1 данас користио кисеоник при спуштању. Послао сам једног Шерпаса из A-B-C у C-1, да се заједно врате. Очекујем их за неколико сати овде у A-B-C. Марко није љут што сам га вратио назад, што није уобичајено. Ноћас ћемо нас двојица да пратимо остале на путу до врха. Нема спавања.
20. мај (1.30) – Дао бих све на свету да сам сада горе с њима. |
Они се пењу лагано једноличним ритмом, освајају метар по метар висине. Свако са својим мислима "Хоћу ли издржати?" За сада све иде по плану.
(2.52) Управо ме је звао Милош. Прешли су прву степеницу 8530 м и приближавају се чувеној другој на 8610 м.То место уме да буде веома незгодно за пењање. Гранитна литица прошарана је пукотинама у којима се смрзао лед. И све то по мрклој ноћи. Треба бити опрезан код осигурања на ужадима. Гломазне перјане рукавице отежавају рад с опремом. Тренутна температура је – 41 степен C.
(5.42) Ови јурцају као луди!
(6.40) Зора руди... Има ли ишта лепше од свитања на Хималајима? Петар се јавио радио-везом. Налази се испред Треће степенице. Одлепио је на свитање.
(7.40) Време је одлично. Готово да нема ветра.
(8.45) Тоооооо... Србија на крову света... Српска тробојка се вијори овог јутра на највишој тачки планете. А по месту изнад којег је само небо ходају: Драган Петрић, Басар Чаровац, Илија Андрејић и Петар Пећанац! Вриште, плачу, радују се... Остатак тима је надомак циља.
(10.00) Други део тима је на врху! Драгана Рајбловић, Милош Ивачковић, др Глигор Делев и Шерпаси Лакхпа Тарке и Сонам.
Милош ме је назвао и испричао гомилу тога што никада никоме у животу није рекао. То је Еверест, то је кров света. Покреће емоције које и не знаш да постоје у теби.
Петар је заблокирао. Мислим да ће користити енергију овог дана док је жив. Др Глигор још не може да се начуди шта му се дешава и где се обрео. Гага је чист зен будизам. Да живим петсто година не бих постигао стање духа које она има.
Сада предстоји најважнији и најтежи део експедиције. Вратити се назад у C-2 (7800 м). То је много теже него попети се на врх...
| Сама реч 'himalaya' санскритског је порекла: 'hima' је снег, 'laya' место за становање. Од четрнаест светских врхова виших од 8000 метара осам је у Непалу, а међу њима је и Монт Еверест. Он лежи изнад две трећине земљине атмосфере, има сурову климу, посебно зими кад се температура спушта на минус 45 степени Целзијуса и када ветрови дувају брзином до 225 километара на час. И још једна занимљивост. Висина од 8848 м утврђена је 1955. године, али најновија сателитска мерења из 1999. године показују да се кота налази на 8850 м. Врх Евереста и даље се издиже око шест милиметара годишње. | | 
