|
Поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности, 6. новембра отворена је репрезентативна изложба "Ризнице манастира Хиландара”, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Изложба је резултат истраживачког пројекта Музеја примењене уметности и Српске академије наука и уметности, на којем је, заједно са екипом стручњака, Миловановић радио готово тридесет година. Истраживање Хиландара на Светој гори обављало се на свим плановима – почев од архитектуре, преко библиотеке и сликарства, до ризница манастира Хиландара. Део те грађе биће публикован у двотомном каталогу (до сада је објављен први том), у којем ће бити представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили, било да је реч о драгоценим примерцима или једноставним предметима за свакодневну употребу.
Изложба Ризнице манастира Хиландара је документарно-материјалног карактера, односно, представљени предмети, првенствено из безбедносних разлога, нису донети из Хиландара већ су јавности предочене њихове фотографије. Поред фотографија, изложени су и неки предмети који потичу са Свете горе, а чувају се у депоима институција науке и културе у Србији. Међу њима је и десетак рукописаних књига (јеванђеља, минеји, зборници), које се данас чувају у САНУ, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије, затим драгоцени предмети из колекција МПУ, Народног музеја Србије и других институција, као и вредна колекција икона из Задужбине краља Петра I са Опленца.
Изложба је конципирана на савремен начин применом интересантних архитектонско-сценографских решења и састоји се из неколико сегмената. Документарни сегмент посвећен је хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција, засебан сегмент је онај који се бави различитим видовима фактографије везаним уз манастир, уз посебан део посвећен обнови Хиландара, а трећи сегмент, на првом спрату Музеја, јесте целина с оригиналним материјалом пореклом са Свете горе и из Хиландара. Архитектонску поставку изложбе осмислио је дизајнер Иван Мангов.
Да подсетимо. Манастир Хиландар је једини српски манастир на Светој гори. Подигао га је 1198. године Стефан Немања са синовима, монахом Савом и Стефаном Првовенчаним, по нарочитој дозволи византијског цара Алексија III Анђела, на месту пређашњег манастира Хиландара. Велики манастирски комплекс омеђен високим бедемима са кулама, током векова доживео је многе преправке и дозиђивања. Садашњи улаз, "порта", настао је у XIV веку и налази се на северној страни утврђења. Главну цркву – католикон, посвећену Ваведењу Богородице подигао је на месту првобитне цркве, краљ Милутин 1303. године, за време игумана Данила II. Овај храм исписан је фрескама 1319. године, а у доба кнеза Лазара, 1380, дозидан је егзонартекс украшен моравском пластиком. У манастирском комплексу, поред главне цркве, налази се и већи број цркава – параклиса подизаних и дограђиваних током векова. Унутар одбрамбених зидова налазе се и конаци, настајали од XVI до XIX века, као и болница, трпезарија коју је живописао зограф Георгије Митрофановић, затим велики мутвак, Нова библиотека, пирг св. Саве (око 1200), пирг св. Ђорђа (XIII и XVII век), пирг Св. Николе (XIV и XVII век) и улазни трем.
 |
 |
Ризнице манастира Хиландар показују колико је Хиландар важан камен темељац наше историје, вере и културе. Изложба у Музеју примењених уметности биће отворена до 15. јануара 2009. године. | 
