 Активности све бројније људске популације изазивају озбиљне проблеме у животној средини који могу пореметити равнотежу у биосфери. Уништавање шума се не зауставља, ваздух и вода безочно се загађују, што озбиљно угрожава будућност живота на Земљи. Ипак, чини се да су људи почели да осећају одговорност за судбину планете, уочили најважније еколошке проблеме и да покушавају да нађу начин да их уклоне.
Земља делује као јединствен, жив, самоодржив организам који се може регулисати и сам себе организовати, основне су поставке теорије "Геа" коју су 1979. развили британски научник Џејмс Лавлок и амерички биолог Лин Маргулис. Екологија као наука о односима живог света према својој природној околини, као и једних према другима, у ширем смислу речи подразумева и повећање нивоа свести код људске популације о животу у складу са природом, а важност очувања животне средине и заштита природе, већ су постали универзално прихваћени.
Господине Дулићу, Министарство животне средине и просторног планирања покренуло је широку друштвену акцију под називом "Очистимо Србију". Укратко, шта та акција подразумева и који су приоритети?
– Претходних година, можда чак и деценија, у Србији је систем управљања отпадом готово запостављен. Као последицу тога имамо податке да сваки грађанин Србије за собом годишње остави око 280 килограма отпада, а да тек половину прикупе јавно-комунална предузећа, док остало заврши на дивљим депонијама, крај путева, у коритима река. Застрашујуће звучи податак да у Србији постоји готово 4.500 таквих депонија. Многе су само десетинама метара удаљене од најближих кућа, а угрожавају здравље становништва и квалитет вода. Суочавамо се и са проблемом одлагања индустријског и опасног отпада. Управо је због таквих ствари Министарство покренуло акцију "Очистимо Србију", чији су циљеви подизање нивоа свести грађана о потреби очувања животне средине, уклањање свих врста дивљих депонија, подизање еко-индустрије, трансформација јавних комуналних предузећа, као и доношење низа закона и подзаконских аката како би се наведени циљеви остварили.
Закон о заштити ваздуха, као и измене и допуне Закона о заштити животне средине чине пакет закона којима ће бити регулисана одговорност великих загађивача. Осим прекршајних, овај закон подразумева и кривичну одговорност. Када ће он по Вашем мишљењу заживети у пракси, посебно онај који се односи на хемијски, такозвани опасни, отпад?
– Један од начина да се уведе ред у област управљања отпадом, посебно опасним и индустријским, jeсу и казне, које су у новим законским предлозима вишеструко повећане. Последњи пример у случају предузећа "Звезда Хелиос" доказује да ће Министарство бити немилосрдно према свима онима који трују животну средину у Србији и угрожавају здравље наших грађана. Само прошле године поднето је чак 30 кривичних пријава против загађивача.
 Осим Вашег Министарства, у ову акцију би требало да се укључи и локална самоуправа, представници привреде, невладине организације, медији... али и сви грађани. Шта се конкретно ради на едукацији становништва, односно подизању еколошке свести појединца?
– Свесни смо да само уклањање депонија и доношење закона без промене свести становништва о последицама недовољне бриге за животну средину, неће бити довољно да Србија остане чистија након њеног чишћења. Због тога ћемо кренути у интензивну едукативну кампању у коју ће се укључити медији, невладин сектор, школе, организатори разних фестивала и манифестација, а надамо се и сваки грађанин наше земље. С поносом истичем да ће ове године и Егзит и Гуча бити у знаку акције "Очистимо Србију". Такође, покренули смо у сарадњи са Министарством просвете процес увођења трећег обавезног изборног предмета у основне школе. Очекујемо да се та иницијатива оствари у школској 2009/2010. години. На тај начин ћемо бригу о животној средини и разумевање њених проблема увести у образовни систем.
Упркос контрадикторним ставовима геолога и водостручњака, Србија не спада у водом пребогате земље, али располаже природним минералним изворима каквим се мало која земља може похвалити. Шта се конкретно ради на заштити вода и развоју бањског туризма код нас?
– Неопходно је правилно дефинисати и примењивати законску регулативу у тој области и започети едукацију о проблематици заштите подземних вода. У току је реализација Пројекта заштите подземних водних ресурса Србије, којим ћемо утврдити садашње стање квалитета подземних вода и степен њихове загађености. Евидентираћемо постојеће и потенцијалне загађиваче, предузети мере заштите и ремедијације контаминираних подземних вода и геолошке средине. Паралелно с тим, важно је урадити евалуацију и анализу прописа Европске уније који се односе на ту област, како бисмо их прилагодили домаћем законодавству.
Глобално загревање, ефекат стаклене баште, озонске рупе, киселе кише... речју, угрожена планета, постала је нажалост наша реалност. Србија се ове године први пут прикључила акцији "Сат за нашу планету", која је за циљ имала уштеду електричне енергије и борбу против климатских промена. Да ли је у плану укључење у још неку међународну акцију у којој бисмо ми били учесници?
– Учешће Републике Србије у преговорима за доношење новог протокола или амандамана на постојећи Кјотски споразум једна је од најважнијих акција на међународном нивоу, која доприноси ублажавању климатских промена. Министарство је започело низ активности како бисмо ојачали капацитете и подигли свест о климатским променама и њиховом утицају на одрживи развој Земље. Из истог разлога Србија је у Републичком хидрометеоролошком заводу успоставила национални Центар за климатске промене, који истовремено има улогу Подрегионалног климатског центра за Југоисточну Европу. У сарадњи са другим министарствима, започели смо активности на испуњењу обавеза према Конвенцији.
Како тумачите упозорење Панела за климатске промене при УН да би топљење глечера и леда на половима, услед глобалног отопљавања, могло подићи ниво светских мора и потопити приобаље многих земаља?
– Извештај Панела за климатске промене представља основу за преговоре о обавезама за посткјото период, односно после 2012. Како пројектоване промене климе могу изазвати значајне последице на одрживи развој, а Србија се налази у једном од региона већ погођених климатским променама, поред борбе за сузбијање климатских промена значајна је и борба на прилагођавању на измењене климатске услове. Министарство је у тој области било активно.
Екотуризам, туризам који води бригу о животној средини, подразумева комплексан вид туризма који се одупире светској глобализацији и који у први план избацује локалне заједнице. Шта таквим туристима може Србија да понуди?
– Мислим да Србија има велики број области и места, а то су пре свега природна заштићена подручја, у којима се може развијати екотуризам. Наравно, екотуризам се не мора сводити само на заштићене области. Много је места очуване природе, која нису под административном заштитом и у којима локално становништво уз помоћ локалне самоуправе и државе може развијати екотуризам. Екотуризму је веома блиско и такозвано авантуристичко путовање, за које су атрактивне пећине, литице, кањони и друге природне лепоте у нашој земљи.
Да ли Министарство животне средине и просторног планирања сарађује са Министарством туризма с циљем да се заштите они екосистеми којих у Србији још има, а који нуде нетакнуту природу, здраву храну, пејзажну разноликост...?
– Сва министарства сарађују, па тако и наше са Министарством економије и регионалног развоја у чијем се делокругу сада налази туризам. Морам истаћи веома кооперативну улогу Министарства економије и регионалног развоја у изради и доношењу сета еколошких закона, као и код доношења уредби Владе којима се проглашавају заштићена подручја или усвајају њихова управљачка документа. Такође, веома је значајна и финансијска подршка тог Министарства туристичким пројектима које покрећу управљачи заштићених природних добара. У Србији је под заштитом око 6,2 одсто државне територије. Наше стратешко опредељење је повећање тог процента заштићене територије Србије на 10 до 12 одсто.
И на крају, шта бисте поручили нашим читаоцима, како да и сами допринесу очувању животне средине и спасавању озбиљно угроженог будућег живота на Земљи?
– Позивам грађане да се укључе у акцију "Очистимо Србију" и дају свој допринос решавању нагомиланих еколошких проблема. Тај допринос није мали, јер ако свако од нас макар промени однос према отпаду који сам производи, замени једну обичну штедљивом сијалицом, не користи кесе које нису биоразградиве или однесе стари електрични апарат на рециклажу, ствари ће кренути набоље. Свим странцима који долазе желим пријатан боравак у Србији и да се увере због чега се ми толико поносимо природним лепотама наше земље. | 
