 Паја (Павле) Јовановић рођен је у Вршцу пре сто педесет година. Данас, једна романтична улица у његовом родном граду са дрворедом по средини носи његово име, једна основна школа, ликовни клуб, спомен соба у класицистичкобарокном здању најстарије бивше апотеке, дечја манифестација... Прво ликовно образовање стекао је у свом граду, а као младић отишао је у Беч где је дипломирао на Уметничкој академији. Године 1888. изабран је за члана Српске краљевске академије. Познат као први српски сликар "Европејац", као оријентални сликар предела, ликова ношњи, оружја, историјских композиција, портретиста чувених културних радника, познатих жена, царева и краљева, иконостаса у Новом Саду и Долову... Сликар дефинисан као академски реалиста и импресиониста, добитник многобројних медаља и одликовања чија се остварења данас налазе не само у музејима у Србији већ и у галеријама Европе, Аустралије и Америке.
Мање је, међутим, познато да је наш велики сликар забележен и на страницама историје Народне банке Србије и новчарства као аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница. Врхунски уметници и новац одувек су били у нераскидивој креативној вези. Не само старији метални новац већ и млађи папирни новац често су дизајнирани по врхунским уметничким стандардима од непознатих или сигнираних уметника. Уметник се може јавити као аутор цртежа и као гравер клишеа новчанице према приложеном цртежу. Прва издања југословенских краљевских новчаница штампана су у Француској, а потписали су их чувени француски уметници и гравери Серво, Делош и Фрепон (C. Serveau, E. Deloche, G. Fraipont). Године 1929. штампана је прва новчаница у "нашој фабрици за израду новца", у Заводу на београдском Топчидеру, који у свом велелепном комплексу до данас штампа новац. Његова издања од тридесетих година потписују и врхунски домаћи сликари: Ђорђе Андрејевић-Кун, Васа Поморишац, Паја Јовановић.
 Јануара 1933. године у оптицај је пуштена новчаница од 1.000 динара за коју је нацрт израдио Паја Јовановић. Она на себи носи датум 1. децембар 1931. године. На њој је први пут у нашем новчарству приказан лик познате жене – историјске личности, краљице Марије Карађорђевић. На лицу (аверсу) новчанице доминира лик краљице, на средини на воденом жигу лик је краља Александра I, на десној страни је орао у лету. Текст на средини написан је ћирилицом. У доњем левом углу написано је име аутора цртежа P. YOVANOVITSCH FEC. У десном углу је име гравера E. DELOCHE SC. (Fec., скраћено од латинског fecit, израдио је; Sc., скраћено од латинског sculpsit, резао је ).
На наличју (реверсу) новчанице лево и десно су представе жена од којих лева држи срп и сноп жита, а десна мач и штит са државним грбом. Текст је писан латиницом. Цртеж је јасан, одаје лакоћу и виртуозност. Подстиче на илузију монументалности. Комбинују се фолклорни елементи и портрет. Новчаницу је издала Народна банка Краљевине Југославије, а штампана је у Заводу на Топчидеру. Потписан је тадашњи гувернер Игњат Ј. Бајлони. Израда клишеа, снимање, рецензија нацрта за новчаницу обављена је у Паризу, у банци у којој је радио и гравер ове новчанице.
 За централни лик на новчаници, лик краљице Марије Карађорђевић, Паја Јовановић је користио скице и студије које је радио између 1925. и 1927. године. Данас се оне налазе у његовом легату у Музеју града Београда. Народна Банка Краљевине Југославије обратила се још 1928. године нашем сликару који је тада живео у Бечу са поруџбином за нацрт за ову новчаницу. Сачувана је преписка Паје Јовановића и тадашњег гувернера Народне банке из 1929. године око израде нацрта и висине хонорара. За овај нацрт наш сликар је награђен великим хонораром од 100.000 динара који је надмашивао тадашње хонораре осталих уметника, аутора нацрта за новчанице.
Изглед папирног новца од његове појаве у Европи од пре више од триста година до данас променио се од црно-белих текстова до правих колористичких слика. Технологија израде папирног новца од великог је значаја и непрекидно се развија. Висококвалитетна хартија, разни нивои заштите, висока технологија и најсавременије технике штампе, дизајн препознатљив као националан, холограми уливају поверење у новац. Међутим, традиционална вештина уметника била је и данас је остала фундаментална у креацији и уметничких и заштитних обележја новца. То потврђује и наш сликар Паја Јовановић, аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница, који је остао доследан себи и својој животној мудрости – "Вештина је наћи лепоту".
*Посвећено великом сликару, донатору Музеја Града Београда, Градског музеја у Вршцу,члану Српске краљевске академије у Београду, почасном грађанину града Вршца, добитнику бројних признања, нашем Паји Јовановићу, поводом 150 година од рођења. | 
