|
Београдски фестивал игре (БФИ), у свом седмом издању, од 9. до 23. априла, представља целовечерње плесне продукције националних балетских компанија и плесних трупа из Италије, Белгије, Велике Британије, Кине, Француске, Израела, Португала, Холандије и Швајцарске, као и пратеће активности које подразумевају мастер клас, изложбе плесне фотографије, дискусије са уметницима, филмски програм и презентације. У Београду, представе се играју у Сава центру, Мадленијануму, Београдском драмском позоришту и Југословенском драмском позоришту, а Фестивал ће гостовати и у Новом Саду, Нишу и Сомбору.
Београдски фестивал игре наметнуо се већ у првим годинама постојања као један од најквалитетнијих и најиновативнијих фестивала наше престонице и целог окружења. Сада, представљајући своје седмо издање, он је лидер у региону у својој врсти и фестивал који стоји раме уз раме с најпознатијим брендовима културе Београда. За ових седам година, БФИ је у Београд довео најновије и најбоље продукције и највеће уметнике светске балетске сцене и од Унеска добио титулу водећег плесног пројеката у региону Југоисточне Европе. На другој страни, публика је препознала изузетан догађај и долази у огромном броју и из Београда и из окружења, фомирана је и нова публика, а домаћи балетски уметници добили су својеврсни мастер клас у виду Фестивала.
"Предстоји нам фестивал који је по свом програму храбрији и гласнији од претходних. Оно што повезује овогодишње учеснике и наслове јесте идеја и порука да се игром може говорити о свему, и то на језику који није стран и неразумљив, већ је универзалан и свима близак. Покрет је бесконачан и он у својој кружној и несагледивој путањи говори течно о љубави, страху, отуђености, слободи, неправди, жељи, болу, трагању, вечности...", каже београдска балерина и кореограф Аја Јунг, једна од оснивача Фестивала, његов директор и селектор програма.
Ко је највећа звезда овогодишњег, седмог издања Београдског фестивала игре?
– У госте нам долазе три кореографа које је београдска публика већ имала прилике да упозна и заволи, а то су Мауро Бигонцети, Рами Бер и Сиди Ларби Шеркауји, али и неколико великих имена савремене игре које нисмо имали прилике да гледамо на нашим сценама. Најпознатији италијански кореограф представља се насловима "Као удисај” и "Земља" којима ће компанија Атербалето отворити овогодишњи фестивал у Центру "Сава". Само један дан касније, новосадска публика ће имати прилике да гледа Бигонцетијево најновије остварење, рок балет – Бесане ноћи (Certe Notti), који потписује и Лучано Лигабуе, један од најпопуларнијих италијанских певача и композитора. Израелска трупа Кибуц свакако је једна од најзанимљивијих и најприсутнијих плесних компанија са богате израелске плесне сцене, а Рами Бер нам доноси два атрактивна наслова. Тако ћемо у Центру "Сава" гледати плесни комад На појаву сунца, инспирисан Војцеком, а у Народном позоришту у Сомбору Кеф Кафим. Звезда која први пут стиже јесте Акрам Кан, и то са поставком на коју смо две сезоне стрпљиво чекали. Бахок је прича о савременим номадима, представа настала као плод сарадње кореографа са Националним балетом Кине. Акрам Кан је име које се у последње време везује искључиво уз велике успехе, унапред распродате представе и турнеје, али и рад са балерином Силви Гијем и глумицом, оскаровком Жилијет Бинош.
 Бланка Ли је још једна звезда која не ствара искључиво у плесном раму, већ као балерина, глумица и редитељ бележи занимљива остварења и велике успехе на филмском платну и престижним филмским фестивалима. Тако ће пред нама филмском техником оживети Бошову слику Врт уживања. Ради се о представи која је прошле године отворила фестивал игре у Монпељеу, и потом успела да истовремено подели и заведе публику и критику после десетодневног извођења у париском Театру Шанзелизе. Још једна занимљива играчица и кореограф са главне лондонске плесне адресе – Садлерс Велс, јесте Јасмин Вардимон. Она доноси у Београд своју Јустицију, јединствен догађај, вероватно најзанимљивију сценографију коју сте икада видели у плесној продукцији, односно праву плесну крими причу, невероватне динамике и хумора. Ту је још трио кога чине Сиди Ларби Шеркауји, Сабуро Тешигавара и Андонис Фоњадакис чијим ће се насловима београдској публици први пут представити балетска компанија блиставе и дуге традиције – Балет Великог театра из Женеве, но у једном неочекиваном, модерном руху, какво доликује репутацији компаније, али и времену у којем репертоар мора бити подједнако атрактиван и квалитетан. Из Амстердама ове године стиже Пакао, снажна и изазовна представа Емија Грека, за коју сигурно можемо тврдити да никога неће оставити равнодушним, а из Белгије трупа Пипинг Том са потпуно новим насловом, који нас води до Улице Вандербранден број 32.
 Које су најновије и најзаступљеније тенденције у уметности плеса данас у свету?
– Игра се сваког дана усавршава у техничком смислу, комуницира са другим уметностима и новим технологијама, напредује, убрзава се, трчи, настаје и нестаје. Сигурно је само да се на темељима класичног балета једино може поуздано и квалитетно градити, као и да сви велики уметници, па тако и играчи и кореографи, имају своје следбенике. Рукописе и технике оних који су обележили нека претходна времена, препознајемо данас. Сведоци смо колико је сјајних кореографа настало од талентованих играча који су половином XX века одрастали уз Џона Кранка, Пину Бауш, Ханса ван Манена, Мерса Канингема, Мориса Бежара... Па онда нове генерације које од краја XX века до данас стасавају на литератури Јиржија Килијана, Матса Ека, Нача Дуата, Маура Бигонцетија... То је потврда балетске историје, баш као и потврда сваке уметности у уметника. Права је штета што је нашу плесну сцену у потпуности мимоишла та врста балетске информације и културе, па је данас тешко правити стратегију и пронаћи пут. Фестивал је само помоћ да се та велика празнина лакше прескочи, никако основно средство.
 Да ли је тачно запажање да су некада највеће звезде били играчи, а данас су то кореографи? Зашто?
– Класичан балет је увео категорије првака, солиста, епизодиста, ансамбл играча, статиста, краљица и краљева, слуга, шетача... У том смислу, то је форма која је успоставила статус звезда и још увек га негује. Савремене плесне поставке третирају све играче на исти начин, захтевајући савршену технику, велику издржљивост, моћ трансформације, стално присуство на сцени... Једноставно, свако има своје место и своје деонице, које мора да прихвати као променљиву категорију. Осим технички супериорних и искусних играча, балетске и плесне компаније морају имати референтне потписнике свог репертоара. То су кореографи, чије име гарантује квалитет трупе и публику у сали. Зато је и посао директора балета данас потпуно другачији, и подразумева контакте, увид у комплетну светску продукцију, тржишно понашање, маркетиншки приступ, присуство на фестивалима…
Какве су реакције у региону и у свету на овако велики успех и изузетан квалитет приказаних продукција на Београдском фестивалу игре?
– Прес клипинг Београдског фестивала игре бележи наслове у многим престижним европским и америчким новинама, магазинима и стручним часописима, али смо недавно добили и текстове који најављују наш фестивал у Кореји, Кини, Бразилу, Јапану… Највећи амбасадори фестивала јесу његови претходни и будући учесници. Када смо почели да стварамо фестивал, нисмо се надали да ће он овако брзо порасти и постати референтна манифестација ван граница наше земље. Као и данас, најважнији нам је био квалитет представа, одзив и позитивна реакција домаће публике. Мали плесни експеримент отргао се контроли и постао brand name у великом свету игре. |
