Краљевски виногради

Када је почетком прошлог века, на свом имању на Опленцу, краљ Петар Први Карађорђевић засадио винограде, намера му је била да они постану узор српским виноградарима и расадник најновијих сорти винове лозе.

Текст: Златица Ивковић
Фотографије: Драган Боснић

Непосредно по доласку на престо, 1903. године, краљ Петар Први Карађорђевић изабрао је место на врху Малог Опленца да заснује имање из којег ће настати задужбинско добро, данас сачувано као историјско-меморијални комплекс Опленца. Тако су на овом шумовитом земљишту поникли Маузолеј (Црква св. Ђорђа), Петрова кућа, виле и задужбински дом, подрум и виногради. Краљева намера била је да подигне винограде који би били узор српским виноградарима, али и расадник најновијих сорти винове лозе која се, у то време, селекционисала у Европи. И заиста, у виноградима краља Петра зрило је грожђе од којег су се правила вина што су се точила на бечком, париском и другим европским дворовима.

Земљу за комплекс винограда краљ је куповао од опленачких сељака. Многи су у томе видели могућност да плацеве продају по четвороструко већим ценама, а неки су се са краљем инатили до те мере да су спорови завршавали на суду. Тако се и данас приповеда случај када је краљ занављао винограде на имањима у Тополи и желео да од једног сељака купи парче земље, да винограде заокружи. Без обзира на понуђену цену сељак му је одговорио да та земља није на продају, да "нема тих пара"... Посвађали су се, сељак је пресавио табак и тужио краља суду. Краљ је спор изгубио! Добивши пресуду сељак је свом комшији, чича-Пери, како су краља Петра звали у народу, земљу око које су спорио, поклонио.

У подножју винограда на источној страни Опленца, 1915. године краљ Петар је довршавао свој вински подрум. Нажалост, те ратне године вино са бербе није стигло на краљевску трпезу. Виноград је оживљен и знатно увећан за владавине краља Александра, који је до винограда посебно држао. У његово време, у опленачким виноградима засађени су чокоти, набављени у Француској, висококвалитетних сорти лозе – семиона, траминца, гамеа, шардонеа, бургундца и других.

Немајући довољно места да у стари подрум смести вино које је требало да стигне са обновљених винограда, на Опленцу је подигнут нов подрум по угледу на оне из Бордоа. Уговор о подизању модерног подрума склопљен је са фирмом Абел и Берингер из Франкфурта и године 1931. у подрум су смештене прве винске боце. У винским просторијама било је 106 огромних буради, што дрвених што стаклених, од 1000 до 4000 литара запремине. У посебном одељењу било је смештено шест буради украшених резбаријом, међу којима је и три што их је као венчани поклон краљ Александар добио од српског, хрватског и словеначког народа... По лепоти резбарије издваја се буре са иницијалима П. Д. Ј., које је краљу Петру 1909. године поклонио потомак знаменитог Тополца Петра Јокића, једног од најславнијих јунака Првог српског устанка. На ободу бачве исписани су стихови који носе поруку да није јунак онај који "не зна рујно винце пити"!

Вина за подрум точена су у боце с краљевским грбом. У до данас сачуваној винотеци налазило се, како је записано у дворским документима, и "100 флаша вина која се никада неће продати, већ остати за историју", као и тридесет флаша за изванредне прилике, опленке, жилавке, тријумфа, хамбурга и ризлинга, издвојених у марту 1931. године.

Иако ове бачве неколико деценија нису пуњене, опленачку винарску традицију наставио је подрум "Александровић" из опленач ког села Винча. Подрум је чувен по производњи вина "тријумф" прављеног по оригиналној рецептури из подрума Карађорђевића. Рецепт за "тријумф", најбоље вино из краљевских подрума, био је тајна коју је у емиграцију однео дворски подрумар Живан Тадић. Када је Тадић чуо да унук његовог пријатеља, Божидар Александровић, обнавља винарску традицију опленачког краја, послао му је рецептуру на стотинак руком исписаних страна. Оно што знамо јесте да ово најбоље српско вино настаје купажом сорти совињон блан, шардоне и ризлинг.

– Тренутно се на Опленцу обављају послови реновирања и обнове задужбинске винарије – Краљевог подрума подигнутог 1931. године у којем је у највећој мери сачувана сва опрема из тог времена. Опрема и уређаји за прераду постаће део музејске поставке у овом објекту, јер ће их заменити савремена опрема, али ће опрема за чување и одлежавање вина (краљеве бачве и бурад) бити рестаурисани и као својеврсни музејски раритети бити стављени у функцију производње.

Посебна музејска атракција биће најстарије бачве из овог подрума, лични поклони краљу Петру из 1909. године и бачве из 1922. године, венчани поклони краљу Александру. У музејској поставци највећа је и најстарија српска винотека са више стотина боца сачуваних вина, у оригиналном паковању од 1931. до 1957. године, каже Миладин Гавриловић, управник Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића.

Тридесетих година прошлог века, на падинама Опленца било је засађено преко сто педесет хиљада чокота, а засади су се из године у годину увећавали. Непосредно пред Други светски рат виновом лозом је била покривена површина од тридесет седам хектара, док је за садњу било купљено и припремљено још дванаест хектара земље, а калемови винове лозе, баш као што је краљ Петар и замислио, одлазили су широм Србије, где су подизани виногради по угледу на Опленачке.

У краљевским виноградима углавном су узгајане беле сорте грожђа и произвођена бела вина. Грожђе за црно вино, на прераду у Опленац, углавном је довожено са краљевског имања из Демир Капије. Квалитетом се тада, у краљевском подруму, издвојило вино "тријумф", а ништа лошија нису била ни "опленка", "жилавка", "розе"...

Након Дргог светског рата, виногради на Опленцу су запуштени, поједине парцеле опленачких винограда уопште нису обрађиване. Од непрегледних винограда, временом су остала само два чокота, у дворишту краљевих винограда, које је још 1931. године засадио краљ лично. Занимљиво је да један бели бургундац и један хамбург – још увек рађају.

Вишегодишња небрига према некада најлепшем виноградарском комплексу у Србији претворила је овај простор у самониклу шуму и коров. И поред недовољно решених имовинских односа, обнављајући у изворном смислу свој рад, Задужбина краља Петра Првог је у циљу заштите од даљег пропадања, године 2002, ушла у посед дела некадашњег задужбинског виноградарског комплекса и винарије – Краљевог подрума. А шта се на опленачким виноградима дешава неколико последњих година? Господин Гавриловић каже:

– Од 2002. године у континуитету се обављају послови на привођењу земљишта култури у површини 3-5 хектара годишње. Већ 2004. године на првој парцели површине 3,7 хектара посађен је први засад винове лозе сорте совињон бели. На исти начин како су то својевремено радили краљ Петар и краљ Александар, засад је подигнут најквалитетнијим безвирусним лозним материјалом увезеним из познатих европских расадника. Овога пута то је био произвођач из Италије – Виваји кооперативи Раушедо. Брига о пројектовању, подизању засада и надзор у стручној примени агротехнике и савремене науке поверена је професорима Пољопривредног факултета из Земуна.

– Већ у трећој години, 2006, овај засад је дао први род и веома задовољавајуће резултате. Прва вина са обновљених задужбинских краљевих винограда за посетиоце Опленца биће понуђена на дегустацију од пролећа 2007. године. Са комерцијалном производњом вина Задужбина ће отпочети бербом од 2008. године, када се предвиђа да ће краљевска задужбинска винарија бити потпуно реконструисана и опремљена најсавременијом техничком опремом. До тада прерада грожђа са обновљене задужбинске економије обављаће се у винарији подрума Александровић, у селу Винча у непосредној околини Тополе, која је у овом тренутку технолошки најопремљенија у Србији.