|
Можда баш због тога што представља праву малу ризницу историје, о чему сведоче археолошка налазишта стара више хиљада година, импресивне арапске цитаделе, стари градови и раскошне, барокне катедрале, Малта, поред свога сунца, мора и пријатне климе, годинама привлачи туристе из целог света.
Чак 1000 година пре изградње првих пирамида у Египту (4100 год. пре н. е.), први, а непознати, становници Малте градили су камене грађевине користећи гигантске стене. Данас су то трагови који говоре о тајанственој култури и непознатој религији. Ове грађевине називају се храмовима, јер се сматра да су у њима вршени религијски обреди. Најпосећенији су на острву Гозо (Ггантија) и Хагар Ким на острву Малти.
|
Вековима су малтешким острвима крстариле бројне цивилизације. У старом веку припадала је Феничанима, Грцима, Картагињанима и Римљанима. Од 870. године Малтом су владали Арабљани, а од 1090. до 1530. године налазила се у саставу Краљевине Сицилије. Походили су је Арапи, Шпанци, витезови реда св. Јована, Французи и, на крају, Енглези, који су последњи отишли, 1964. године, кад је Малта постала независна држава.
Ипак, највећи утицај на историју Малте имао је долазак витезова реда св. Јована Јерусалимског. Они су Малтом управљали преко 250 година (од 1530. до 1798. године), а оставили су тако снажан печат на историју и културу земље да је Малта по њима и данас најпознатија. |
 |
Прича о реду витезова св. Јована Јерусалимског (витезови хоспиталци) почиње у једанаестом веку, у време Првог крсташког рата, када је, негде око 1070. године, основана болница у Јерусалиму. Циљ им је био да прихватају ходочаснике, помажу им и лече их у светом граду, а педесет година касније, прерасли су и у војну организација, сличну темпларима, чију су судбину јовановци делили у борби за одбрану хришћанства. Чланови реда, витезови јовановци или хоспиталци, у то су време носили бели крст на црној основи, за разлику од темплара који су имали црвени крст на белој подлози. Из светог града отерани су 1187. године када је Јерусалим освојио Саладин, велики исламски војсковођа кога историја памти као мудрог храброг ратника и достојног противника легендарном витезу из Трећег крсташког рата Ричарду Лавље Срце.
Након одласка из Јерусалима јовановци проводе векове борећи се против муслиманских вођа из својих база у Акри, на Кипру и Родосу. На Родосу су били до 1522. године кад их је, после шестомесечне опсаде, поразио и протерао велики везир Сулејман Милостиви, који је, за право чудо, дозволио витезовима да напусте острво Родос са свим својим иметком.
 |
Потом су лутали Европом осам година пре него што су дошли на Малту, острво које им је напослетку доделио Карло Пети, император Светог Римског царства.
Велики мајстор и 4000 његових војника преселили су се на Малту 1530. године и од тог доба потиче и њихов данашњи назив – Малтешки витезови. Овде су започели да граде утврђења и станишта у великој луци Биргу (касније названа Виториоса), у време кад је на Малти живело око 12.000 становника. Како се ова велика лука нашла у центру дешавања, опала је важност старе престонице Мдине. Колики је био значај нове престонице говори и податак да када је средином 16. века шпанска инквизиција стигла на Малту, инквизицијска палата саграђена је управо у Виториоси. |
Но убрзо пошто што су витезови стигли на Малту, Сулејман је зажалио због своје благости према својим старим непријатељима, витезовима реда св. Јована, који су на Малти спречавали његово освајање Европе и ширење исламске вере на стари континент. Кад је 1565. године до великог мајстора Ла Валете стигла вест да се моћна турска флота приближава острву, он шаље очајничке позиве за помоћ свим хришћанским земљама, али се тек мали број добровољаца одазива и долази да брани малтешке градове. Турска флота од 181 галије, носећи војску од 40.000 људи, кренула је да се искрцава у залив Марсакслок. Ла Валета је имао само 600 витезова, 1200 војника, око 5000 необучених људи и само осам галија. С далеко бројнијом војском нападачи су били сигурни у победу. Током опсаде витезови, на челу са седамдесетдвогодишњим Ла Валетом, војска, па и обични људи, показали су невероватну храброст и издржљивост. Тек после четири месеца (7. септембра 1565) стигла је помоћ по наређењу премијера Сицилије, Турци су поражени и протерани са острва.
Након ове велике победе, у знак захвалности на Малту се слива новац из целе хришћанске Европе. У то је доба одлучено да се направи нови, модернији град који ће бити лакше одбранити у будућим сукобима. Папа шаље сопствене архитекте да помогну у изградњи велелепног града који ће добити име Валета по сјајном великом мајстору Жану Парисоу ла Валети. Од тог се времена нагло развијају трговина, занатство, уметност и наука. Зидају се многе величанствене палате и културне институције које и данас постоје.
Како су витезови реда св. Јована потицали из различитих европских земаља, у новом граду Валети саграђено је осам "обержа" (кућа у којима се говорио по један европски језик). Три су биле француске, по једна арагонска, кастиљска, италијанска, немачка и енглеска. Због тог разлога малтешки крст има осам кракова – по један за сваку од нација која је чинила ред. На челу обержа налазио се "пилијер", старешина, који је имао стриктно одређено задужење у заједници (пилијер Италије је био велики адмирал Провансе и био је задужен за финансије, пилијер Француске је стајо на челу болница реда витезова св. Јована), а велики мајстор биран је за цео живот и био је подређен једино ауторитету папе.
Крај владавине реда витезова св. Јована на Малти пада у време доласка Наполеона Буонапарте 1798. године, када је острво предато без иједног испаљеног метка, јер витешки кодекс понашања и заклетва реду нису допуштали борбу против хришћана.
И тако трагом малтешких витезова стижемо у Валету, данас главни град Малте. Валета је град посебне лепоте. Туристи заинтересованом за историју реда витезова Св. Јована препоручујемо посету Катедрали св. Јована, коју су ови саградили 1577. год. Мермерни под у катедрали прекривен је надгробним плочама витезова, а гробнице великих мајстора смештене су у простору олтара катедрале. Осим осам капела, од којих је свака посвећена једној од осам ложа, у катедрали је и чувена Каравађова слика "Погубљење св. Јована". Немојте пропустити да посетите и Палату великих мајстора, импресивно здање у чијем се склопу налази Музеј оружја, у којој можете видети колекцију витешких оклопа израђену са посебном уметничком минуциозношћу, као и чувену колекцију оружја из 16. и 17. века, за коју кажу да је најзначајнија на свету.
Утврђење Св. Елмо подсећа на далека времена и историју. У доњем делу утврђења налази се чувени Музеј Другог светског рата. Национални ратни музеј оличење је периода владавине Француске (1798–1800) и Британије (1801–1964) на Малти, са јаким нагласком на Други светски рат.
|
Најзначајнији експонат је медаља Јована од крста, додељена Малтежанима за исказану храброст и пожртвовање. У близини се налази Палата Великог вође из 1571. године, коју је пројектовао Геролино Касер.
Ту је данас смештен председнички кабинет и зграда Парламента. Установе од нарочитог значаја су и Национална библиотека или "Малта Икспиријенс". |
 |
У срцу острва налази се прелепи град Мдина – зову га и град тишине. Феничани су га звали Малетх, а у римско време био је познат као Мелита. У осмом веку Арапи су овај град претворили у ограђену цитаделу правећи непробојне зидине да се заштите од непријатеља. "Зазидани град" је био главни град острва све до доласка витезова св. Јована, који су ту изградили своје седиште. Од тада се о њему говори као о старом граду. Иако је Мдина изградњом Валете изгубила престиж главног града, у оквиру њених дебелих зидина место боравка су нашле многе старе малтешке властелинске породице, а неке овде живе и данас. Импресивне палате налазе се међу уским вијугавим уличицама. Ту нема аутомобила. Дебели зидови деле је од града Рабата, предграђа Мдине, колевке малтешког хришћанства и града римског порекла. Шетајући овим мирним местом посетилац остаје импресиониран тишином каменог града и погледом с врха зидина, одакле се пружа предиван поглед на цело острво Малта.
|
|
|
У граду Моста је трећа по величини црква са сводом без подупирача у Европи. Рађена је по узору на римски Пантеон. Дело је малтешког архитекте Георга де Васе. Црква је бомбардована за време Другог светског рата. За време мисе бомба је директно погодила цркву, али није експлодирала, што се сматрало чудом. Реплика те 200 кг тешке немачке бомбе још се чува у цркви.
Ако сте млади, или се тако осећате, а жељни сте лудог ноћног провода, онда су места Св. Џулијанс и Пачевил као створена за вас. Ту се налазе интернационалне школе за учење страних језика, те су градићи препуни младежи, кафића, ресторана и дискотека.
| Држава Малта налази се у Средоземном мору, 93 км јужно од Сицилије и 230 км од северне Африке. Малтешки архипелаг чини шест острва од којих су три насељена: Малта, Гозо и Комино. Дужина малтешке обале је 137 км, а красе је многе луке, увале, стеновите и пешчане плаже. Члан је Европске Уније од 2004. године, као државни грб има прослављени осмокраки крст малтешких витезова, а главни град Валета носи име по најхаризматичнијем витезу реда св. Јована. |
|
Током летње сезоне до краја октобра месеца, за Валету, главни град Малте, можете летети редовном линијом Јат Ервејза понедељком и четвртком у 18.10 сати. Туроператер Јата, Ер Лифт, нуди примамљиве аранжмане од 8, 11, 12 и 15 дана са могућношћу отплаћивања на више рата.
www.jat-airlift.co.yu |
|
