 Овогодишња селекција БИТЕФ-а фокусирала се на феномен манипулације појмом трагичног у савременом свету. После мноштва одгледаних представа, нашем фестивалу се наметнуо закључак који се постепено претворио у овогодишњи слоган а који, укратко, гласи да трагичност данашњег света у позоришној обради готово увек постаје трагикомедија. Овако Јован Ћирилов и Ања Суша, селектори Битефа, образлажу слоган "Трагикомедија – трагедија нашег времена" под којим ће се извести овогодишње издање Београдског интернационалног театарског фестивала, од 15. до 29. септембра. Поводом 42. БИТЕФ-а разговарамо с једним од најкомпетентнијих и најугледнијих људи нашег театра, Јованом Ћириловим, уметничким директором и селектором овог фестивала.
Битеф и ове године доводи у Београд највећа имена светског позоришта. Овог пута, ту ће бити и више лауреата претходних Битефових издања.
– Јесте. То су Марталер, Гебелс, Солтанов, Гочев... Гочев је, рецимо, на Битефу био са представом "Квартет" пре више од двадесет година, а ове године долази са представом "Персијанци" која је прошле године проглашена најбољом у Немачкој. Гебелс ове године долази са представом без глумаца, те је још консеквентнији него са прошлом представом где је имао једног глумца. Од великих европских имена ту је и Сузан Остен, која долази са једном бизарном представом, представом за бебе. Они не одлазе на фестивале, али пошто Сузан веома цени Битеф и била је члан жирија пре неколико година, прихватили су позив да дођу. Њен комад "Бејби драма" јесте представа за децу од 6 до 12 месеци. Аутори су годинама проучавали психологију беба да би направили ову представу. Ми који смо комад гледали, уверили смо се да се бебе заиста заинтересују за представу и прате је. У представи у Београду ће учествовати шведска глумица нашег порекла која ће играти на српском, јер аутори верују да и тако мале бебе у уху имају матерњи језик, а ову представу ће пратити двадесет наших беба са родитељима. Друга бизарна представа, коју имамо у специјалном програму, јесте копродукција САД и Јужне Африке "Истина у преводу" у режији Мајкла Лесака. Комад говори о искуствима преводилаца на "хашком процесу" у Јужноафричкој Републици. У представи се говори на двадесет три језика. Оно што глумци у представи говоре то су њихова сведочанства, а оно што певају, то су њихове емоције.
Која представа је ваш фаворит ове године?
– Ја не смем да имам свог фаворита, али у сваком случају истина је да је Марталер на свом врхунцу, да је Гебелс мој омиљени редитељ, да је представа за бебе веома занимљива... Фестивал отварамо једним аутентичним примером новог француског циркуса – француском представом "Мање-више бесконачно". То су циркуске вештине које су стављене у службу естетике и филозофије живота, позоришта и сценске уметности. Аутори сматрају да су превазишли нови циркус, али ја сам ову ансамбл представу изабрао баш као представника тог жанра.
Биће занимљиво видети и представу без глумаца.
– Веома. "Штифтерове ствари" су романтичан текст о предметима и биће ту вода, ватра, песма, светлост, речи аутора и четири пијанина који се једини клањају на крају представе.
Ове године имамо три домаће представе у званичном програму Битефа.
– Да. То су представа из Суботице "Brecht – The Hardcore Machine" у режији Андраша Урбана, "Цар Едип" Народног позоришта у режији Виде Огњеновић и "Дон Ђовани" у продукцији Југоконцерта и Београдског сајма. Драго ми је што је Вида Огњеновић ове године направила једну праву битефовску представу.
Редитељ Андраш Урбан има и две предстве у пратећем програму Битефа и то је ваљда први пут да један аутор учествује са три наслова на фестивалу.
– Тако се десило. Ана Тасић је изабрала две његове представе, а када сам ја видео његову најновију представу на Инфанту у Новом Саду, нисам одолео да њу не уврстим у званичан програм.
Ове године сте успели да уговорите гостовање комада Татјане Толстој "Соња" у режији Алвиса Херманиса, који сте прижељкивали и за прошлогодишње издање Фестивала. Шта је тајна успеха литванског и летонског позоришта?
– Тајна је у доброј школи. Они су учили руску школу, која је добра редитељска школа, а са друге стране надахњивали су се Западом. Они су као и ми мала нација и имају тај жар да се испоље и изразе кроз уметност. Они сматрају да су Литванци најбољи у позоришту, Летонци у музици, а Естонци у сликарству и фолклору. Али сада Летонци, нација која се поноси својим музичарима, има и великог редитеља – Херманиса. Али, то су и циклуси у светском позоришту – некад су предњачили Пољаци, па Чеси, Немци имају одлично позориште... Центар догађања се стално сели, без неког видљивог разлога и узрока.
Како се наш театар котира у свету?
– Мислим да је данас у нашем театру најбоља млада генерација редитеља. Они су баш деца Битефа. Најбољи из старије генерације као што су Дејан Мијач и Егон Савин, добри су гледаоци Битефа, али они су један мејнстрим, одличан. Чини ми се да најмлађе генерације данашњих редитеља много обећавају и да су спремне да експериментишу. Али ми још нисмо познати у свету као што су то поменуте прибалтичке земље.
Да ли се увођење другог селектора фестивала показало као добра одлука?
– Мислим да је Ања Суша донела освежење Фестивалу. Заједно смо јачи и смелији. Поред осталог, Ања заступа идеју да Битеф сваке године буде продуцент или копродуцент неке представе и ја мислим да је то добро. Ове године, ми смо копродуцент Марталерове представе "Мањак простора".
Рекли сте да сте врло задовољни саставом овогодишњег жирија Битефа.
– Првенствено, имамо јако доброг, просто сензационалног председника жирија. То је Ханс-Тис Леман, творац појма постдрамско позориште. Поред њега, чланови жирија су Констанца Макрас, Катарина Пејовић, Марија Караклајић и Миа Давид Зарић. | 
