|
Povodom obeležavanja Dana Muzeja primenjene umetnosti, 6. novembra otvorena je reprezentativna izložba "Riznice manastira Hilandara”, autora Dušana Milovanovića, muzejskog savetnika. Izložba je rezultat istraživačkog projekta Muzeja primenjene umetnosti i Srpske akademije nauka i umetnosti, na kojem je, zajedno sa ekipom stručnjaka, Milovanović radio gotovo trideset godina. Istraživanje Hilandara na Svetoj gori obavljalo se na svim planovima – počev od arhitekture, preko biblioteke i slikarstva, do riznica manastira Hilandara. Deo te građe biće publikovan u dvotomnom katalogu (do sada je objavljen prvi tom), u kojem će biti predstavljen presek raznorodnih predmeta na koje su istraživači nailazili, bilo da je reč o dragocenim primercima ili jednostavnim predmetima za svakodnevnu upotrebu.
Izložba Riznice manastira Hilandara je dokumentarno-materijalnog karaktera, odnosno, predstavljeni predmeti, prvenstveno iz bezbednosnih razloga, nisu doneti iz Hilandara već su javnosti predočene njihove fotografije. Pored fotografija, izloženi su i neki predmeti koji potiču sa Svete gore, a čuvaju se u depoima institucija nauke i kulture u Srbiji. Među njima je i desetak rukopisanih knjiga (jevanđelja, mineji, zbornici), koje se danas čuvaju u SANU, Narodnoj biblioteci Srbije, Istorijskom muzeju Srbije, zatim dragoceni predmeti iz kolekcija MPU, Narodnog muzeja Srbije i drugih institucija, kao i vredna kolekcija ikona iz Zadužbine kralja Petra I sa Oplenca.
Izložba je koncipirana na savremen način primenom interesantnih arhitektonsko-scenografskih rešenja i sastoji se iz nekoliko segmenata. Dokumentarni segment posvećen je hilandarskim riznicama uz prateći materijal iz muzejskih kolekcija, zaseban segment je onaj koji se bavi različitim vidovima faktografije vezanim uz manastir, uz poseban deo posvećen obnovi Hilandara, a treći segment, na prvom spratu Muzeja, jeste celina s originalnim materijalom poreklom sa Svete gore i iz Hilandara. Arhitektonsku postavku izložbe osmislio je dizajner Ivan Mangov.
Da podsetimo. Manastir Hilandar je jedini srpski manastir na Svetoj gori. Podigao ga je 1198. godine Stefan Nemanja sa sinovima, monahom Savom i Stefanom Prvovenčanim, po naročitoj dozvoli vizantijskog cara Aleksija III Anđela, na mestu pređašnjeg manastira Hilandara. Veliki manastirski kompleks omeđen visokim bedemima sa kulama, tokom vekova doživeo je mnoge prepravke i doziđivanja. Sadašnji ulaz, "porta", nastao je u XIV veku i nalazi se na severnoj strani utvrđenja. Glavnu crkvu – katolikon, posvećenu Vavedenju Bogorodice podigao je na mestu prvobitne crkve, kralj Milutin 1303. godine, za vreme igumana Danila II. Ovaj hram ispisan je freskama 1319. godine, a u doba kneza Lazara, 1380, dozidan je egzonarteks ukrašen moravskom plastikom. U manastirskom kompleksu, pored glavne crkve, nalazi se i veći broj crkava – paraklisa podizanih i dograđivanih tokom vekova. Unutar odbrambenih zidova nalaze se i konaci, nastajali od XVI do XIX veka, kao i bolnica, trpezarija koju je živopisao zograf Georgije Mitrofanović, zatim veliki mutvak, Nova biblioteka, pirg sv. Save (oko 1200), pirg sv. Đorđa (XIII i XVII vek), pirg Sv. Nikole (XIV i XVII vek) i ulazni trem.
 |
 |
Riznice manastira Hilandar pokazuju koliko je Hilandar važan kamen temeljac naše istorije, vere i kulture. Izložba u Muzeju primenjenih umetnosti biće otvorena do 15. januara 2009. godine. | 
