|
Muzej nauke i tehnike prezentovao je najzanimljivije primere secesije na beogradskim fasadama, na istoimenoj izložbi fotografija Miloša Jurišića, održanoj od 28. maja do 20. juna 2008. u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka. Na izložbi je predstavljeno 40 umetničko-dokumentarnih fotografija beogradskih građevina, 40 vizuelnih zapisa koji bi mogli da budu i zaštitni znak grada, a prati ih studiozan katalog autora dr Miodraga Jovanovića. Ova izložba je jedna u nizu izložbi posvećenih arhitekturi Beograda, kojom muzej želi da skrene pažnju na njegove vrednosti, a sada je prvi put posvećena jednom umetničkom stilskom pravcu.
Secesija je značajan stilski pravac koji se pojavio krajem 19. veka u mnogim oblastima umetnosti i stvaralaštva, a najznačajnije tragove ostavio je u arhitekturi. Sa secesijom dolazi do radikalnih promena u primeni konstrukcije, uvode se novi materijali (naročito gvožđe) i javljaju se i primenjuju nova shvatanja prostorne koncepcije. Kod nas se javlja na samom početku 20. veka i primenjuju ga najznačajniji srpski arhitekti tog doba, među kojima su M. Antonović, N. Nestorović, Đ. Bajalović, P. Popović i drugi.
– Aktuelnost i interesantnost secesije je pored ostalog i u tome što je omogućavala arhitektama stvaraocima da traže inspiraciju u nacionalnom, odnosno u srednjovekovnoj umetnosti. Kod arhitekte Branka Tanazevića, na primer, imamo nekoliko vrlo upečatljivih primera inspiracije nacionalnim, a to su zgrada stare telefonske centrale na uglu Kosovske i Palmotićeve ulice i zgrada današnje Vukove zadužbine, nekada Ministarstva prosvete – kaže Jurišić.
Pitamo i kakav je naš grad sa tog aspekta? Da li ima vrednih i zanimljivih fasada koje ne primećujemo, a niko nam nije ni skrenuo pažnju na te vrednosti?
– Sigurno da imamo – kaže. – Bilo bi veoma važno i da imamo svest o tome da moramo da čuvamo arhitektonsko nasleđe grada. Bez obzira na to što ima dugu istoriju, Beograd je mlad grad u arhitektonskom smislu, jer o nekom savremenom Beogradu možemo da govorimo tek od sredine 19. veka. Znamo da je od tog perioda Beograd rušen i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, tako da je neophodno da što više obratimo pažnju na njegove arhitektonske vrednosti i čuvamo graditeljsko nasleđe da ne bi grad izgubio identitet.
"Izložba Miloša Jurišića je posvećena rasprostranjenosti secesije u beogradskoj arhitekturi, stilu u srpskoj umetnosti koji još uvek nije potpuno istražen", kaže u katalogu izložbe dr Miodrag Jovanović. "Opredeljujući se da nastupi posredovanjem fotografske slike, Jurišić je otkrio dve komponente svoje istraživačke ličnosti. Kao pasionirani skupljač starih razglednica, zasnovao je svoje poverenje u dokumentarnu verodostojnost i komunikacijsku dejstvenost fotografije. Istovremeno, on je privrženi korisnik i kreativnih ponuda fotografske kamere. Nije obična zanimljivost da je najstarija sačuvana secesijska zgrada Beograda ’Dom Društva za ulepšavanje Vračara’ iz 1901/1902. godine, pretrpela između dva svetska rata izmene, a da su joj restauratori nedavno vratili prvobitan izgled na osnovu stare fotografije iz 1909. godine."
| 
