U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u Novom Sadu, do kraja godine, Dobri Stojanović predstaviće se svojevrsnom retrospektivom od 120 slika, ulja na platnu različitih formata.
Biće to prvi značajniji susret ovog autora s publikom, posle njegove samostalne izložbe održane u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu u Beogradu, 2002. godine, kad je izloživši 90 slika, predočio javnosti svoj četrnaestogodišnji rad na polju slikarstva.
 |
|
 |
"... Na ovim Dobrijevim slikama data je dinamična interakcija ženskog i muškog akta u prvom planu i oni su protagonisti i antagonisti složenih mizanscena nekog rituala, paganskih uzvitlanih strasti, prosto kipte životnom energijom. Okruženi su simboličkim etno-atributima voća, cveća, glavom kozoroga, ptica, ogledalom kao magijskom čarolijom, ali i simbolom moralne čistote..." – zapaža Kosta Vasiljković, umetnički kritičar, član Međunarodnog udruženja kritičara AICA, povodom novih Stojanovićevih slika, što važi i za ceo njegov opus. Sam umetnik za svoje slikarstvo, za "Jatovu reviju", kaže da bi se ono, možda, moglo definisati kao "ekspresionizovana postmodernistička figuralna fantastika", u kojoj mističnost ima velikog udela. |
"Dok slikam, nikad ne težim savršenstvu, ali sam retko kad zadovoljan svojim radom" – napominje naš sagovornik. U svoje slikarstvo on unosi svetlost, kao najvažniji činilac slike, zatim materiju, ritam... Svi ti elementi, kao i prostor "koji daje smisao i fizionomiju", podređeni su ideji koju treba sprovesti do kraja.
Ta ideja usko je povezana sa snovima, suštinskim aspektima života svakog čoveka, i sa detinjstvom koje je, po Dobriju i mnogim drugim umetnicima, stvarni izvor rada. Stoga ga naš autor nastoji da čuva, kako kaže, kao molitvenik. Čovek mu je glavna inspiracija, česti motivi su i mitološka bića (životinje, ptice...) a sve je dato u neobičnim situacijama, bez fiksiranosti u fizičkom smislu. Ništa nije dorečeno, a opet sve ima svoj smisao. Mešaju se elementi fantastike sa elementima nadrealizma. "Mi ne znamo pouzdano gde prestaje misao, gde zavlada san, i kad počinje život.... To su meditiranja, unutrašnji dijalog sa samim sobom" – kaže Stojanović, i dodaje: "Moj rad je, zapravo, moja intima ophođenja, moj život... Ja pokušavam njome da govorim da sam tu, da postojim."
Uopšte, umetnost je, smatra i Dobri, jedno mukotrpno traganje za nekakvim drugim životom. "Svaki rad podrazumeva mukotrpnost, teškoću, napor, odricanje... Dosezanje duhovnog praćeno je čak jednom vrstom fizičkog grča, takoreći bolom" – svedoči Stojanović. Ipak, on u današnjoj savremenoj umetnosti, pre svega konceptualnoj (instalacijama, objektima...) "kao velikom izazovu savesti", ne vidi često više od duhovne praznine, jer je, kaže, "i sama takva; kratkotrajna", bez traga. Stvar izbora, reći će neko, ali čini se da iz ovih reči, u stvari, provejava apel slikara: "Primetite sliku, biće vam uzvraćeno!"
Ranije Stojanovićeve slike bile su nešto prigušenije, verovatno pod uticajem grafike kojom se intenzivnije bavio, no, kada je otišao u Španiju, ‘87. godine, odjednom ga je ta mediteranska zemlja, koja puca, bukti od toplih boja koje je inače oduvek voleo, jednostavno otvorila, vratila u detinjstvo, u jak kolorit.
Teški uslovi života i rada, po završetku studija, i mogućnost da, u prostorijama Akademije likovnih umetnosti, izvodi grafiku, bili su odlučujući da se Stojanović, kao mlad, posveti grafici i crtežu. Posrećilo mu se – dobitnik je dva gran prija za crtež (u Tuzli, na Bijenalu crteža i grafike sa temom portreta) i dva za grafiku (u La Korunji i Seulu). Držao je predavanja u Liježu, na Kraljevskoj akademiji, kao i u Briselu, u oblasti grafike, po nekoliko meseci. Za vreme boravka u Madridu, na Akademiji lepih umetnosti, angažovali su ga da govori o crtežu. Posle toga, u Beogradu je, na Akademiji primenjenih umetnosti, predavao crtanje i slikanje.
| Dobri Stojanović je rođen u Kalni, na Suvoj planini. Završio je Akademiju primenjenih umetnosti, potom i poslediplomske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Kao stipendista belgijske vlade, specijalizirao je grafiku u Briselu, 1973. Kao stipendista španskog Ministarstva kulture, specijalizirao je i slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Madridu. Učestvovao je na više od 250 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, odnosno na preko 80 internacionalnih (Seul, Baden-Baden, Berlin, Varna....). Izlagao je tridesetak puta samostalno u zemlji i inostranstvu. O njegovom delu pisali su brojni strani i domaći kritičari, a zastupljen je u nekoliko knjiga, kao i u Enciklopediji Britanika. Dobitnik je petnaest jugoslovenskih i šest međunarodnih nagrada. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS-a) od 1970. Dela mu se nalaze u svetskim muzejima i kolekcijama: u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u Kraljevskoj biblioteci "Albert I" u Briselu, Muzeju lepih umetnosti u Liježu, u muzejima savremene umetnosti u Krakovu, Sevilji i Seulu, zatim u Mastrihtu, Tokiju i drugde. | |
