 Aktivnosti sve brojnije ljudske populacije izazivaju ozbiljne probleme u životnoj sredini koji mogu poremetiti ravnotežu u biosferi. Uništavanje šuma se ne zaustavlja, vazduh i voda bezočno se zagađuju, što ozbiljno ugrožava budućnost života na Zemlji. Ipak, čini se da su ljudi počeli da osećaju odgovornost za sudbinu planete, uočili najvažnije ekološke probleme i da pokušavaju da nađu način da ih uklone.
Zemlja deluje kao jedinstven, živ, samoodrživ organizam koji se može regulisati i sam sebe organizovati, osnovne su postavke teorije "Gea" koju su 1979. razvili britanski naučnik Džejms Lavlok i američki biolog Lin Margulis. Ekologija kao nauka o odnosima živog sveta prema svojoj prirodnoj okolini, kao i jednih prema drugima, u širem smislu reči podrazumeva i povećanje nivoa svesti kod ljudske populacije o životu u skladu sa prirodom, a važnost očuvanja životne sredine i zaštita prirode, već su postali univerzalno prihvaćeni.
Gospodine Duliću, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja pokrenulo je široku društvenu akciju pod nazivom "Očistimo Srbiju". Ukratko, šta ta akcija podrazumeva i koji su prioriteti?
– Prethodnih godina, možda čak i decenija, u Srbiji je sistem upravljanja otpadom gotovo zapostavljen. Kao posledicu toga imamo podatke da svaki građanin Srbije za sobom godišnje ostavi oko 280 kilograma otpada, a da tek polovinu prikupe javno-komunalna preduzeća, dok ostalo završi na divljim deponijama, kraj puteva, u koritima reka. Zastrašujuće zvuči podatak da u Srbiji postoji gotovo 4.500 takvih deponija. Mnoge su samo desetinama metara udaljene od najbližih kuća, a ugrožavaju zdravlje stanovništva i kvalitet voda. Suočavamo se i sa problemom odlaganja industrijskog i opasnog otpada. Upravo je zbog takvih stvari Ministarstvo pokrenulo akciju "Očistimo Srbiju", čiji su ciljevi podizanje nivoa svesti građana o potrebi očuvanja životne sredine, uklanjanje svih vrsta divljih deponija, podizanje eko-industrije, transformacija javnih komunalnih preduzeća, kao i donošenje niza zakona i podzakonskih akata kako bi se navedeni ciljevi ostvarili.
Zakon o zaštiti vazduha, kao i izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine čine paket zakona kojima će biti regulisana odgovornost velikih zagađivača. Osim prekršajnih, ovaj zakon podrazumeva i krivičnu odgovornost. Kada će on po Vašem mišljenju zaživeti u praksi, posebno onaj koji se odnosi na hemijski, takozvani opasni, otpad?
– Jedan od načina da se uvede red u oblast upravljanja otpadom, posebno opasnim i industrijskim, jesu i kazne, koje su u novim zakonskim predlozima višestruko povećane. Poslednji primer u slučaju preduzeća "Zvezda Helios" dokazuje da će Ministarstvo biti nemilosrdno prema svima onima koji truju životnu sredinu u Srbiji i ugrožavaju zdravlje naših građana. Samo prošle godine podneto je čak 30 krivičnih prijava protiv zagađivača.
 Osim Vašeg Ministarstva, u ovu akciju bi trebalo da se uključi i lokalna samouprava, predstavnici privrede, nevladine organizacije, mediji... ali i svi građani. Šta se konkretno radi na edukaciji stanovništva, odnosno podizanju ekološke svesti pojedinca?
– Svesni smo da samo uklanjanje deponija i donošenje zakona bez promene svesti stanovništva o posledicama nedovoljne brige za životnu sredinu, neće biti dovoljno da Srbija ostane čistija nakon njenog čišćenja. Zbog toga ćemo krenuti u intenzivnu edukativnu kampanju u koju će se uključiti mediji, nevladin sektor, škole, organizatori raznih festivala i manifestacija, a nadamo se i svaki građanin naše zemlje. S ponosom ističem da će ove godine i Egzit i Guča biti u znaku akcije "Očistimo Srbiju". Takođe, pokrenuli smo u saradnji sa Ministarstvom prosvete proces uvođenja trećeg obaveznog izbornog predmeta u osnovne škole. Očekujemo da se ta inicijativa ostvari u školskoj 2009/2010. godini. Na taj način ćemo brigu o životnoj sredini i razumevanje njenih problema uvesti u obrazovni sistem.
Uprkos kontradiktornim stavovima geologa i vodostručnjaka, Srbija ne spada u vodom prebogate zemlje, ali raspolaže prirodnim mineralnim izvorima kakvim se malo koja zemlja može pohvaliti. Šta se konkretno radi na zaštiti voda i razvoju banjskog turizma kod nas?
– Neophodno je pravilno definisati i primenjivati zakonsku regulativu u toj oblasti i započeti edukaciju o problematici zaštite podzemnih voda. U toku je realizacija Projekta zaštite podzemnih vodnih resursa Srbije, kojim ćemo utvrditi sadašnje stanje kvaliteta podzemnih voda i stepen njihove zagađenosti. Evidentiraćemo postojeće i potencijalne zagađivače, preduzeti mere zaštite i remedijacije kontaminiranih podzemnih voda i geološke sredine. Paralelno s tim, važno je uraditi evaluaciju i analizu propisa Evropske unije koji se odnose na tu oblast, kako bismo ih prilagodili domaćem zakonodavstvu.
Globalno zagrevanje, efekat staklene bašte, ozonske rupe, kisele kiše... rečju, ugrožena planeta, postala je nažalost naša realnost. Srbija se ove godine prvi put priključila akciji "Sat za našu planetu", koja je za cilj imala uštedu električne energije i borbu protiv klimatskih promena. Da li je u planu uključenje u još neku međunarodnu akciju u kojoj bismo mi bili učesnici?
– Učešće Republike Srbije u pregovorima za donošenje novog protokola ili amandamana na postojeći Kjotski sporazum jedna je od najvažnijih akcija na međunarodnom nivou, koja doprinosi ublažavanju klimatskih promena. Ministarstvo je započelo niz aktivnosti kako bismo ojačali kapacitete i podigli svest o klimatskim promenama i njihovom uticaju na održivi razvoj Zemlje. Iz istog razloga Srbija je u Republičkom hidrometeorološkom zavodu uspostavila nacionalni Centar za klimatske promene, koji istovremeno ima ulogu Podregionalnog klimatskog centra za Jugoistočnu Evropu. U saradnji sa drugim ministarstvima, započeli smo aktivnosti na ispunjenju obaveza prema Konvenciji.
Kako tumačite upozorenje Panela za klimatske promene pri UN da bi topljenje glečera i leda na polovima, usled globalnog otopljavanja, moglo podići nivo svetskih mora i potopiti priobalje mnogih zemalja?
– Izveštaj Panela za klimatske promene predstavlja osnovu za pregovore o obavezama za postkjoto period, odnosno posle 2012. Kako projektovane promene klime mogu izazvati značajne posledice na održivi razvoj, a Srbija se nalazi u jednom od regiona već pogođenih klimatskim promenama, pored borbe za suzbijanje klimatskih promena značajna je i borba na prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove. Ministarstvo je u toj oblasti bilo aktivno.
Ekoturizam, turizam koji vodi brigu o životnoj sredini, podrazumeva kompleksan vid turizma koji se odupire svetskoj globalizaciji i koji u prvi plan izbacuje lokalne zajednice. Šta takvim turistima može Srbija da ponudi?
– Mislim da Srbija ima veliki broj oblasti i mesta, a to su pre svega prirodna zaštićena područja, u kojima se može razvijati ekoturizam. Naravno, ekoturizam se ne mora svoditi samo na zaštićene oblasti. Mnogo je mesta očuvane prirode, koja nisu pod administrativnom zaštitom i u kojima lokalno stanovništvo uz pomoć lokalne samouprave i države može razvijati ekoturizam. Ekoturizmu je veoma blisko i takozvano avanturističko putovanje, za koje su atraktivne pećine, litice, kanjoni i druge prirodne lepote u našoj zemlji.
Da li Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja sarađuje sa Ministarstvom turizma s ciljem da se zaštite oni ekosistemi kojih u Srbiji još ima, a koji nude netaknutu prirodu, zdravu hranu, pejzažnu raznolikost...?
– Sva ministarstva sarađuju, pa tako i naše sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja u čijem se delokrugu sada nalazi turizam. Moram istaći veoma kooperativnu ulogu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u izradi i donošenju seta ekoloških zakona, kao i kod donošenja uredbi Vlade kojima se proglašavaju zaštićena područja ili usvajaju njihova upravljačka dokumenta. Takođe, veoma je značajna i finansijska podrška tog Ministarstva turističkim projektima koje pokreću upravljači zaštićenih prirodnih dobara. U Srbiji je pod zaštitom oko 6,2 odsto državne teritorije. Naše strateško opredeljenje je povećanje tog procenta zaštićene teritorije Srbije na 10 do 12 odsto.
I na kraju, šta biste poručili našim čitaocima, kako da i sami doprinesu očuvanju životne sredine i spasavanju ozbiljno ugroženog budućeg života na Zemlji?
– Pozivam građane da se uključe u akciju "Očistimo Srbiju" i daju svoj doprinos rešavanju nagomilanih ekoloških problema. Taj doprinos nije mali, jer ako svako od nas makar promeni odnos prema otpadu koji sam proizvodi, zameni jednu običnu štedljivom sijalicom, ne koristi kese koje nisu biorazgradive ili odnese stari električni aparat na reciklažu, stvari će krenuti nabolje. Svim strancima koji dolaze želim prijatan boravak u Srbiji i da se uvere zbog čega se mi toliko ponosimo prirodnim lepotama naše zemlje. | 
