|
Beogradski festival igre (BFI), u svom sedmom izdanju, od 9. do 23. aprila, predstavlja celovečernje plesne produkcije nacionalnih baletskih kompanija i plesnih trupa iz Italije, Belgije, Velike Britanije, Kine, Francuske, Izraela, Portugala, Holandije i Švajcarske, kao i prateće aktivnosti koje podrazumevaju master klas, izložbe plesne fotografije, diskusije sa umetnicima, filmski program i prezentacije. U Beogradu, predstave se igraju u Sava centru, Madlenijanumu, Beogradskom dramskom pozorištu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a Festival će gostovati i u Novom Sadu, Nišu i Somboru.
Beogradski festival igre nametnuo se već u prvim godinama postojanja kao jedan od najkvalitetnijih i najinovativnijih festivala naše prestonice i celog okruženja. Sada, predstavljajući svoje sedmo izdanje, on je lider u regionu u svojoj vrsti i festival koji stoji rame uz rame s najpoznatijim brendovima kulture Beograda. Za ovih sedam godina, BFI je u Beograd doveo najnovije i najbolje produkcije i najveće umetnike svetske baletske scene i od Uneska dobio titulu vodećeg plesnog projekata u regionu Jugoistočne Evrope. Na drugoj strani, publika je prepoznala izuzetan događaj i dolazi u ogromnom broju i iz Beograda i iz okruženja, fomirana je i nova publika, a domaći baletski umetnici dobili su svojevrsni master klas u vidu Festivala.
"Predstoji nam festival koji je po svom programu hrabriji i glasniji od prethodnih. Ono što povezuje ovogodišnje učesnike i naslove jeste ideja i poruka da se igrom može govoriti o svemu, i to na jeziku koji nije stran i nerazumljiv, već je univerzalan i svima blizak. Pokret je beskonačan i on u svojoj kružnoj i nesagledivoj putanji govori tečno o ljubavi, strahu, otuđenosti, slobodi, nepravdi, želji, bolu, traganju, večnosti...", kaže beogradska balerina i koreograf Aja Jung, jedna od osnivača Festivala, njegov direktor i selektor programa.
Ko je najveća zvezda ovogodišnjeg, sedmog izdanja Beogradskog festivala igre?
– U goste nam dolaze tri koreografa koje je beogradska publika već imala prilike da upozna i zavoli, a to su Mauro Bigonceti, Rami Ber i Sidi Larbi Šerkauji, ali i nekoliko velikih imena savremene igre koje nismo imali prilike da gledamo na našim scenama. Najpoznatiji italijanski koreograf predstavlja se naslovima "Kao udisaj” i "Zemlja" kojima će kompanija Aterbaleto otvoriti ovogodišnji festival u Centru "Sava". Samo jedan dan kasnije, novosadska publika će imati prilike da gleda Bigoncetijevo najnovije ostvarenje, rok balet – Besane noći (Certe Notti), koji potpisuje i Lučano Ligabue, jedan od najpopularnijih italijanskih pevača i kompozitora. Izraelska trupa Kibuc svakako je jedna od najzanimljivijih i najprisutnijih plesnih kompanija sa bogate izraelske plesne scene, a Rami Ber nam donosi dva atraktivna naslova. Tako ćemo u Centru "Sava" gledati plesni komad Na pojavu sunca, inspirisan Vojcekom, a u Narodnom pozorištu u Somboru Kef Kafim. Zvezda koja prvi put stiže jeste Akram Kan, i to sa postavkom na koju smo dve sezone strpljivo čekali. Bahok je priča o savremenim nomadima, predstava nastala kao plod saradnje koreografa sa Nacionalnim baletom Kine. Akram Kan je ime koje se u poslednje vreme vezuje isključivo uz velike uspehe, unapred rasprodate predstave i turneje, ali i rad sa balerinom Silvi Gijem i glumicom, oskarovkom Žilijet Binoš.
 Blanka Li je još jedna zvezda koja ne stvara isključivo u plesnom ramu, već kao balerina, glumica i reditelj beleži zanimljiva ostvarenja i velike uspehe na filmskom platnu i prestižnim filmskim festivalima. Tako će pred nama filmskom tehnikom oživeti Bošovu sliku Vrt uživanja. Radi se o predstavi koja je prošle godine otvorila festival igre u Monpeljeu, i potom uspela da istovremeno podeli i zavede publiku i kritiku posle desetodnevnog izvođenja u pariskom Teatru Šanzelize. Još jedna zanimljiva igračica i koreograf sa glavne londonske plesne adrese – Sadlers Vels, jeste Jasmin Vardimon. Ona donosi u Beograd svoju Justiciju, jedinstven događaj, verovatno najzanimljiviju scenografiju koju ste ikada videli u plesnoj produkciji, odnosno pravu plesnu krimi priču, neverovatne dinamike i humora. Tu je još trio koga čine Sidi Larbi Šerkauji, Saburo Tešigavara i Andonis Fonjadakis čijim će se naslovima beogradskoj publici prvi put predstaviti baletska kompanija blistave i duge tradicije – Balet Velikog teatra iz Ženeve, no u jednom neočekivanom, modernom ruhu, kakvo dolikuje reputaciji kompanije, ali i vremenu u kojem repertoar mora biti podjednako atraktivan i kvalitetan. Iz Amsterdama ove godine stiže Pakao, snažna i izazovna predstava Emija Greka, za koju sigurno možemo tvrditi da nikoga neće ostaviti ravnodušnim, a iz Belgije trupa Piping Tom sa potpuno novim naslovom, koji nas vodi do Ulice Vanderbranden broj 32.
 Koje su najnovije i najzastupljenije tendencije u umetnosti plesa danas u svetu?
– Igra se svakog dana usavršava u tehničkom smislu, komunicira sa drugim umetnostima i novim tehnologijama, napreduje, ubrzava se, trči, nastaje i nestaje. Sigurno je samo da se na temeljima klasičnog baleta jedino može pouzdano i kvalitetno graditi, kao i da svi veliki umetnici, pa tako i igrači i koreografi, imaju svoje sledbenike. Rukopise i tehnike onih koji su obeležili neka prethodna vremena, prepoznajemo danas. Svedoci smo koliko je sjajnih koreografa nastalo od talentovanih igrača koji su polovinom XX veka odrastali uz Džona Kranka, Pinu Bauš, Hansa van Manena, Mersa Kaningema, Morisa Bežara... Pa onda nove generacije koje od kraja XX veka do danas stasavaju na literaturi Jiržija Kilijana, Matsa Eka, Nača Duata, Maura Bigoncetija... To je potvrda baletske istorije, baš kao i potvrda svake umetnosti u umetnika. Prava je šteta što je našu plesnu scenu u potpunosti mimoišla ta vrsta baletske informacije i kulture, pa je danas teško praviti strategiju i pronaći put. Festival je samo pomoć da se ta velika praznina lakše preskoči, nikako osnovno sredstvo.
 Da li je tačno zapažanje da su nekada najveće zvezde bili igrači, a danas su to koreografi? Zašto?
– Klasičan balet je uveo kategorije prvaka, solista, epizodista, ansambl igrača, statista, kraljica i kraljeva, sluga, šetača... U tom smislu, to je forma koja je uspostavila status zvezda i još uvek ga neguje. Savremene plesne postavke tretiraju sve igrače na isti način, zahtevajući savršenu tehniku, veliku izdržljivost, moć transformacije, stalno prisustvo na sceni... Jednostavno, svako ima svoje mesto i svoje deonice, koje mora da prihvati kao promenljivu kategoriju. Osim tehnički superiornih i iskusnih igrača, baletske i plesne kompanije moraju imati referentne potpisnike svog repertoara. To su koreografi, čije ime garantuje kvalitet trupe i publiku u sali. Zato je i posao direktora baleta danas potpuno drugačiji, i podrazumeva kontakte, uvid u kompletnu svetsku produkciju, tržišno ponašanje, marketinški pristup, prisustvo na festivalima…
Kakve su reakcije u regionu i u svetu na ovako veliki uspeh i izuzetan kvalitet prikazanih produkcija na Beogradskom festivalu igre?
– Pres kliping Beogradskog festivala igre beleži naslove u mnogim prestižnim evropskim i američkim novinama, magazinima i stručnim časopisima, ali smo nedavno dobili i tekstove koji najavljuju naš festival u Koreji, Kini, Brazilu, Japanu… Najveći ambasadori festivala jesu njegovi prethodni i budući učesnici. Kada smo počeli da stvaramo festival, nismo se nadali da će on ovako brzo porasti i postati referentna manifestacija van granica naše zemlje. Kao i danas, najvažniji nam je bio kvalitet predstava, odziv i pozitivna reakcija domaće publike. Mali plesni eksperiment otrgao se kontroli i postao brand name u velikom svetu igre. |
