Joga smeha nastala je 1995. godine u Indiji, a njen osnivač je indijski lekar dr Madan Katarija. Sastoji se od sistema vežbi koje obuhvataju duboko disanje, blago istezanje i vežbe smeha. To je potpuno novi pristup smehu koji podrazumeva da svaki čovek može da se smeje onda kada to poželi, nije mu potreban razlog za smeh kao što mu nisu potrebni humor, šale ili komedija. Smehu se pristupa kao vrsti telesne vežbe, što pruža jedinstvenu mogućnost da se smejete i kad niste raspoloženi, kada ste tužni pa čak i depresivni. S druge strane naučno je utvrđeno da bez obzira na način nastajanja, smeh ima jednako pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Smeh je jedan od najlakših i najbržih načina da se povežemo s našom urođenom ali često potisnutom radosnom prirodom, što skoro trenutno podiže naše raspoloženje, smanjuje stres i na druge načine pozitivno utiče na naše zdravlje.
 Vežbe smeha u kombinaciji s vežbama disanja doprinose da se pluća a zatim i ceo organizam bolje snabdevanju kiseonikom, što je značajno s obzirom na to da je kiseonik osnovni element metabolizma. Naučnici sve više otkrivaju koliko je za zdravlje važno duboko disanje, odnosno koliko je štetno tzv. plitko, ubrzano a nepotpuno disanje koje omogućava da u plućima uvek ostaje određena količina "istrošenog" vazduha s nedovoljno kiseonika.
Američki istraživači dr Li Berk i dr Stenli Tan sa Loma Linda univerziteta u Kaliforniji objavili su 1989. godine istraživanje koje pokazuje da smeh efikasno smanjuje stres snižavajući nivo stresnih hormona epinefrina i kortizola.
Jedna druga Berkova studija govori da smeh predstavlja vrlo korisnu vežbu za srce kao i da može da snizi krvni pritisak i podigne raspoloženje oslobađajući endorfine.
Studija koja je izvedena 2001. u Japanu ustanovila je da smeh povećava aktivnost prirodnih odbrambenih ćelija kao i broj antitela pomažući u prevenciji infekcija, alergija pa i najtežih oboljenja kao što su tumori i rak.
U suštini, joga smeha je vrlo efikasna aerobik vežba. Prema V. Fraju, psihijatru i profesoru na Stanfordskom univerzitetu, jedan minut smeha je ekvivalentan desetominutnom vežbanju na trenažeru za veslanje. Godine 2005. istraživači na Medicinskom fakultetu u Marilendu u Baltimoru otkrili su da smeh prouzrokuje da se krvni sudovi šire kako bi povećali protok krvi što je izuzetno korisno za srce i celokupan kardiovaskularni sistem.
Na emocionalnom planu smeh smanjuje depresivnost i anksioznost oslobađajući serotonin, prirodni antidepresant i endorfine, hormone koji doprinose da se osećamo prijatno. Osim toga pomaže nam da bolje izlazimo na kraj sa sopstvenim stresom i ljutnjom.
Redovno praktikovanje vežbi smeha povećava kreativnost i smisao za humor. Smeh kao vrsta terapije ima pozitivno dejstvo i na psihu, jer povećava samopouzdanje i sposobnost samoizražavanja. Ljudi koji praktikuju vežbe smeha lakše prevazilaze psihološke inhibicije i izgrađuju bolje međuljudske odnose.
Klubovi smeha su organizovane grupe ljudi koji se okupljaju s jednim jedinim ciljem a to je da se smeju zajedno koristeći tehnike joge smeha radi unapređenja sopstvenog zdravlja, poboljšanja raspoloženja i izgradnje pozitivnih stavova prema životu. Ovakvih klubova u svetu ima oko 6.000 a u našoj zemlji samo jedan – Klub smeha Beograd. Klubovi smeha su potpuno otvoreni što znači da član može postati svaki građanin bez obzira na polnu, rasnu, nacionalnu, političku, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Skupovi članova kluba predstavljaju sesije smeha koje imaju svoju dinamiku. Počinje se vežbama zagrejavanja i disanja i vežbama koje indukuju smeh. Vrlo brzo, zahvaljujući zaraznosti, taj samoindukovani smeh pretvara se u autentičan koji se, zahvaljujući nizu drugih vežbi koje su šaljive i lake za izvođenje, održava do kraja sesije odnosno do njene završnice koja se zove meditacija smeha.
 |
Važno je napomenuti da se aktivnosti klubova smeha ne baziraju na humorističkim aktivnostima. Članovi klubova smeha u aktivnost kluba uključeni su kao aktivni učesnici, a ne kao pasivni posmatrači koji očekuju da ih neko zasmejava. Ovde se koristi sistematičan pristup koji je baziran na temeljima drevne prakse kao što su joga i meditacija ali i na temeljima savremene medicinske nauke. Ovaj terapeutski smeh obuhvata telo, um i duh. Razvijajući duh smeha učesnici sesija klubova smeha postižu bolji balans emocija, snižavajući štetne efekte stresa, srdžbe i sklonosti osuđivanja drugih. Oni tako lakše pronalaze put do svog ličnog mira.
Mnoge svetske kompanije znaju koliki je potencijal smeha da na radnom mestuotkloni frustracije, tenzije i stres i stvori harmoničnu atmosferu koja obiluje osmesima i poverenjem, pa u okviru rada svojih sektora ljudskih resursa organizuju treninge smeha za svoje zaposlene. Smeh doprinosi boljoj komunikaciji pa ljudi koji se smeju zajedno bolje i rade zajedno. To je jedan od razloga što je trening smeha toliko efikasan u izgradnji timova i razvijanju liderskih veština. Osim toga, smeh pozitivno utiče na zaposlene u kompanijama jer ruši barijere među ljudima, stvara osećanje sigurnosti, uništava kriticizam, prekida igre moći, pojačava samopoštovanje i ispoljava ono pozitivno u nama.
Osim u okviru redovnih ili periodičnih treninga zaposlenih, smeh kao koristan alat praktikuje se i u sklopu seminara ili stručnih skupova jer se pokazao kao dobar "razbijač leda" i efikasno sredstvo za uspostavljanje pozitivnih odnosa između članova grupe. Učeći da se smeju bez razloga učesnici ovih treninga često izjavljuju da su otkrili moć za koju su osećali da je uvek postojala u njima, ali joj se nije moglo prići jer je bila blokirana.
Više o smehu, njegovim efektima i mogućnosti primene svi zainteresovani mogu pronaći na internet stranici www.smeh.org.yu | 
